Moj mali grad ❤

Mali gradovi imaju nešto u sebi što veliki nemaju. Oni su neverovatni na neki svoj topao način. Uvek su mu ruke raširene i uvek te sa osmehom dočekuje, otkud god da dolaziš.
Sva ta lica ljudi koje srećeš na ulici, nekako ti nasmejana i poznata. Svakome se možeš osmehnuti prijateljski i klimnuti glavom, bez da te pogleda sa čuđenjem.
I shvatićeš da voliš te tesne ulice, zakrčene trotoare, zarđale oluke i polupane kante za otpatke.
Videćeš da nigde nema lepše čaršije i ako ništa nije sjajno, uglačano i luksuzno kao po metropolama. Sve liči pomalo na cigansku mahalu: i ulične svetiljke, i kućerci još iz turskog doba, i papirići po sokacima, i ulični prodavci svega i svačega na improvizovanim tezgama, pored koga možeš sesti da odmoriš i ispričaš se do mile volje.
Kažeš sebi: heeej, pa ovo ni jedan veliki grad nema. Ni u jednom velikom, sjajnom gradu ne možeš popiti taziju i mirisniju kafu za 30 dinara i prijateljski razgovarati sa celom kafečajnicom koliko te volja.
Kud god da odeš, on te opet sebi vrati, prigrli i sluša, i na kraju kaže:,,E moj sinko, sve ja to znam, ali dobro je, sad si tu i ništa ne brini.”

1060total visits,1visits today

Autor: Aida Molka

Oduvek sanjar i pesnička duša. Rođena 1979. Najveća želja da popravim svet na bolje. Vremenom shvatam da je jako teško, ali ne odustajem ?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *