U mreži života

Sedim na suncu, ovom poluzubatom, septembarskom. Pijuckam kafu i razmišljam o poslu, životu, deci…
Shvatam da sve nekako ide svojim tokom i mimo naše volje.
Borimo se, batrgamo kao riba ulovljena u mreži, ali ipak, ulovljeni smo. Vredi li se onda batrgati? Vredi! Jer kad prestanemo, tu će definitivno biti kraj.
Problem je u tome što mi nekada mislimo da će nas neko drugi izvući iz mreže i vratiti u vodu da slobodno plivamo. Neće. Niti može, niti hoće.
Ta očekivanja nam stvaraju patnju, razočarenje, suze… Kad ne bi bilo očekivanja, savršeno mirno i srećno bi se batrgali, ribaru starom u inat tresli mrežu, a možda čak i brodić. Čisto da uvidi koliko nismo lak plen…
Hladno je ipak.
Obući ću džemper i odložiti telefon i kuckanje. Ohladiće mi se kafa skroz.
Mislim da bi me u ovom času nepotrebne razočaranosti u ljude, hladna kafa dokrajčila.
Samo dok Sunce malo pojača, popraviće mi se raspoloženje, znam 😊🌞

187total visits,2visits today

Autor: Aida Molka

Oduvek sanjar i pesnička duša. Rođena 1979. Najveća želja da popravim svet na bolje. Vremenom shvatam da je jako teško, ali ne odustajem ?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *