Pismo tebi

Želim ti napisati pismo.
Ali ne znam kako ga započeti-jedini moj, dragi moj, blesavo moje, nestvarno moje, sve moje…
Želim ti reći sve i objasniti.
Ispričati za sve one suze oko ponoći dok me san ne savlada. Prepričati one snove u kojima trčim preko nepoznatog i pustog polja. Tražim te, ali ti mi uvek za korak umakneš. I taj san je nekako uvek isti. Jedino što nekada pada kiša, a nekada šibaju vetrovi, a ja uvek bosa i gola, u tankoj spavaćici, promrzlih stopala i duše. Izgubim snagu i želju da jurim za tobom, pa se ponovo vratim u topli krevet i osetim kako me neke tople ruke pokrivaju i grle. Obično tada čujem glas:,,Opet sanajaš ružno. Ah… Čitaš te glupe romane do kasno… Šta ti to treba…Dođi… Otkrila si se i smrzla načisto.”
Želim ti napisati pismo i objasniti koliko mi se duša deli na dva dela. I oba dela podjednako bole. Podjednako krvare. Znaš, zemlja mi je tvrda, a nebo mi visoko. Zato nemam kud.
Iz toga proizilazi pitanje:,,Zašto moramo da živimo živote koje živimo?”
Nemamo odgovor. Ustvari imamo, ali težak je za izgovoriti, a i napisati.
Želim ti napisati pismo.
Nego ni adresu ti ne znam. Ustvari znam. Ali za to pismo, ta adresa nije prava.
Ništa onda.
Možda u nekom drugom životu…
Boljem…

799total visits,9visits today

Autor: Aida Molka

Oduvek sanjar i pesnička duša. Rođena 1979. Najveća želja da popravim svet na bolje. Vremenom shvatam da je jako teško, ali ne odustajem ?

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *