Moj mali grad ❤

Mali gradovi imaju nešto u sebi što veliki nemaju. Oni su neverovatni na neki svoj topao način. Uvek su mu ruke raširene i uvek te sa osmehom dočekuje, otkud god da dolaziš.
Sva ta lica ljudi koje srećeš na ulici, nekako ti nasmejana i poznata. Svakome se možeš osmehnuti prijateljski i klimnuti glavom, bez da te pogleda sa čuđenjem.
I shvatićeš da voliš te tesne ulice, zakrčene trotoare, zarđale oluke i polupane kante za otpatke.
Videćeš da nigde nema lepše čaršije i ako ništa nije sjajno, uglačano i luksuzno kao po metropolama. Sve liči pomalo na cigansku mahalu: i ulične svetiljke, i kućerci još iz turskog doba, i papirići po sokacima, i ulični prodavci svega i svačega na improvizovanim tezgama, pored koga možeš sesti da odmoriš i ispričaš se do mile volje.
Kažeš sebi: heeej, pa ovo ni jedan veliki grad nema. Ni u jednom velikom, sjajnom gradu ne možeš popiti taziju i mirisniju kafu za 30 dinara i prijateljski razgovarati sa celom kafečajnicom koliko te volja.
Kud god da odeš, on te opet sebi vrati, prigrli i sluša, i na kraju kaže:,,E moj sinko, sve ja to znam, ali dobro je, sad si tu i ništa ne brini.”

A najgore je ipak biti emocionalno gladan.
Hraniće vas mrvicama ljubavi, slatkim lažima, magličastom nadom i ružičastim stihom, satkanim od vaše neumorne želje.
No vi se nikada nećete zasititi.
Zauvek ćete stajati na surovoj vetrometini i čekati nekoga samo vašeg, istinitog i stvarnog.
Dočekati ga nećete, jer ga nema i takav ne postoji.
I da, zauvek gladni, žedni i željni iskrene topline, čiste ljubavi i istinske sreće.

Pljusak

Nekako, ne volim one kiše koje padaju dva-tri dana. Dosadne su i mrcvare. Izazivaju u meni tugu, hlade mi ruke i pokrenu onu suzu koja vazda titra u uglu oka.
Volim pljusak! I to onaj strašni letnji pljusak, na granici oluje. To grmi, to seva, puca, pljušti, čupa, odnosi, kotrlja…
Impresionira me snaga i moć prirode. Podseti nas na sve one stihije i želju za preživljavanjem. Prirodna selekcija. Opstaće samo oni koji si jaki. Sve druge će odneti blatnjavi brzak koji se niotkuda stvorio.
I pročisti ta snaga pljuska.
Bude nekako sve blistavo i lepo.
Na jednom se i duga pojavi.
Crni oblak je otišao dalje, a Sunce se izborilo za komad svog neba.
Eh, baš takav je i ceo život.
Izdržiš oluju i doćiće duga.
Ako ne možeš izdržati, bolje odmah da te dokrajči, da te ne mrcvari.
Sitna, dosadna kiša, tiha patnja, prosto će te na tenane ubijati, a nikada dotući.
I trajaće, kao agonija.
Do u nedogled.

Svako ,,Zašto” ima svoje ,,Zato”

,,Ali zašto?”
,,Zato što nikada nisi znao koja mi je omiljena boja, pesma, knjiga, haljina, datum rođenja…
Koje su mi boje oči i zašto im gasne sjaj…
Zašto volim životinje i cveće, mesečinu i dugu, vetar i Sunce…
Zato što nikada nisi čuo jecaj i uzdah.
Nisi razumeo neizgovorenu reč.
Nisi čuo muk.
Zato što si se smejao, kad je meni bilo do plakanja.”
,,Ali voleo sam te.”
,,O da, jesi. Kao što se voli najlepši i najskuplji fikus. Divnih, sjajnih, uglačanih listova. Voleo si divljenje u očima posmtrača. Još bolje ako je zavist posmatrača. Divnog li fikusa. Obasjan suncem, na najlepšem mestu u kući, u ćošku, pored najvećeg prozora, redovno prihranjivan i zalivan. Neko je rekao da sa cvećem treba razgovarati. Ali ne, zar ti da pričaš sa cvećem? Smejali bi se ljudi zaboga.”
,,Ja tebe ništa ne razumem.”
,,E da, i zato što me nikada ništa nisi razumeo.
Zato.”

Životne staze

Uvek treba dobro čuvati u ostavi života neki fini, baršunasti crveni tepih.
Kakva god staza da ti naiđe, staza posuta laticama ili trnjem, nema veze. Ti prostri svoj fini, dobro čuvani, crveni tepih.
I kreni lagano. Sa osmehom na licu, uzdignute glave, poput filmske dive i videćeš kako sve možeš jednostavno i lako.
Ne daj da te iko sapliće i podmeće nogu.
A ni to trnje osetiti nećeš.
Ništa, jer čarobni, crveni tepih, prekriva sve. 😉

Hodate li dovoljno?

Jednom sam negde pročitala da se zdrave žene, sa potpuno normalnim hormonskim statusom, zdravim svim organima, ako ni malo ne vode računa šta i koliko jedu, goje oko 1 kg godišnje. Sve nam se to čini i mnogo, a i nije mnogo. Ide to nekako tiho, lagano, neprimetno…
Tek jednog dana shvatiš da imaš 20 kg viška. I šta tad? Obično zamišljamo kako ono što se gomilalo godinama, nestaje bukvalno preko noći. E ne može! Ne ide nikako.
Vrtimo se tako neko vreme u začaranom krugu dijeta, prejedanja, uživanja u hrani i griži savesti zbog iste. Svaki dan se merimo i ništa. Očaj…
A zar ne bi bilo bolje uzeti ogledalo i razgovarati malo sa samom sobom. Bez ljutnje, bez patetike, besa ili tuge.
Kaži:,,Draga moja, zato što si takva kakva si, tu si gde jesi. Uživala u životu, uživala u hrani, volela sebe, volela svet oko sebe. I dobro, nije smak sveta. Imaš 20 kg viška. Godine su se naslagale, noge oslabile. Vreme je da malo smršaš. Jer seti se, ti i dalje tako voliš sebe i svoj život. A to što ne vodiš računa šta i koliko jedeš, što nemaš vremena da prošetaš svaki dan, što si lenja i draže ti da čitaš knjigu ili fejsbučiš, to jednostavno moraš i možeš promeniti.”
Dovoljno je samo za početak da ponovo nađeš to neko vreme za sebe.
Hodaj, trči, vozi bicikl, odoli bar jednom dnevno nekom slatkišu, pljeskavici, hlebu, čipsu… Kad si gladna, jedi, najedi se, ali kad nisi gladna nemoj jesti. To je tako jednostavno.
A tu vagu, strašnog sudiju, izbaci iz kupatila. Odmah!
Jer ne očekuj od nje ništa. Ni nagradu ni kaznu. Nebitna je totalno. Dovoljno je da se meriš jednom godišnje i jednostavno voliš sebe ❤
I hodaj!
Još koliko sutra idi peške do radnog mesta. Ne traži izgovor. Idi do marketa, do škole, do fakulteta… Bilo kuda. Nema veze što pada kiša ili duva vetar.
U hodanju je naš život, snaga, zdravlje… Hodajte dok još nije kasno.

Čarobni napitak od zove

Svi smo zaboravili na one divne, mirisne i zdrave sokove iz našeg detinjstva koje su pravile naše nane, bake i majke. Sve kao nešto nemamo mi vremena za to. Treba da se bere, da se cedi, kuva, secka…
Mnogo nam je lakše svratiti do marketa i kupiti neki već gotov, spremljen, u modernom pakovanju, ,,kul” naziva i bombastične reklame.
E to naše što nemamo malo vremena za sebe i svoje zdravlje, to je najveći neprijatelj svega.
Divno je provesti jedno popodne u prirodi i brati mirisne cvetove Zove. Uživati u čistom vazduhu, igrati se…
Zova se inače smatra jednom od najzdravijih biljaka na planeti.
Čarobni napitak od nje leči razne alergije, ubrzava metabolizam i mršavljenje, dobar je diuretik, čisti organizam od toksina, jača imunitet.
Sadrži puno glukoze, tanina, flavonoida, karotena i vitamina C.
Ja sam pravila sirup na ovaj način:
-30 cvetova zove
-3 l vode
-3 kesie limuntosa
-3 limuna i
-3 kg šećera

Potopila sam cvetove u vodu i limuntos, i ostavila tako 24 h.
Sutra to procedila, dodala sok od 3 limuna i 3 kg šećera. Ostavila tako da stoji još 24 h na hladnom mestu i sutra sipala u staklene flaše.

Ovo je zaista divan i osvežavajuć sirup.
Ali najvažnije od svega što je jako zdrav. U njemu nema ni konzervansa, ni veštačkih boja, veštačke arome, aditiva…
Sve je apsolutno prirodno i zdravo.

Nađite malo vremena za sebe i svoje zdravlje. Uživajte u tome. Organizam će znati to da vam ceni i uzvrati.

A napitak će vam se sigurno dopasti. 🙂

Kako prihvatiti sebe?

Da li ste se ikada drage moje žene zapitale, zašto to radimo sebi?
Dijete, depilacije, veštačke trepavice, silokoni, botoksi, hijaluroni…
Toliko muke, stresa, bola, novca, vremena izgubljenog u salonima lepote.
Prekriti sede, ispeglati bore, zategnuti stomak, sakriti celulit i strije, podići zadnjicu.
Žene se sa prirodom tako hrabro i neumoljivo bore, hvataju u koštac, hvataju za gušu, borba prsa u prsa… Za svaku pohvalu je ta borba. Toliko snage, znoja, truda, a boga mi i suza.
Ali opet mi se nameće ono ZAŠTO?
Da ne budemo odbačene, zaboravljenje, manje vredne i poželjne. Zar ništa ne vrede naše sede vlasi, bore od smeha, brige i neprospavanih noći? Zar naš stomak sa ožiljcima i strijama, zbog trudnoće i carskog reza moramo zauvek kriti kao neku bruku? U kakav su nas to sistem vrednovanja ubacili, pa samo želimo promeniti sebe, odreći se svoje prirode, odreći se svega od čega smo zapravo satkane?
Drage žene moje, volite sebe, negujte se, smejte se, ne stidite se svoje prirode, ne mučite svoju dušu i telo. Najlepše ste kad ste zadovoljne, nasmejane i srećne ❤
Sve drugo je maska.