Odustajanje

Novo osećanje neprepoznatljiva daha
Mojm dusom rominja
Vladala je bura,oseka i plima
Osmeh ili suza od jutra do sutra
Čekalo je tebe sve što mene diše
Dok mesečinu slutim, sve nestalo je
I nečeka više

Sad se pitam ko sam i da li sam kriva
Da li zivot ume ovako da traje
ili tako mora ,moja želja živa
čekanjem se skamenila i odustala je

Kotrljaju dani jedan drugom tudji
Danas moje veče nepoznaje
Nista ne talasa i ko da počiva
Sve sto damarima novu snagu daje

Odustajanjem vladam ko sa prijateljem
Pustila sam ruke nekad pune nade
Da se ulogore u početak novi
I čekaju smiraj nekadasnjih snova
Nisam vise ista postala sam neka sebi
tudja sasvim nova .

Ne zovi

Ne zovi

Ne zovi me vise
Olovnim korakom mucim dan
Da prodje
Donese olaksanje
U snu da prezivim

Ne zovi me vise
Tamo sam gde moram
Natrag nemogu
Iako ljubav vekovna
Jos u meni zivi,jer
Sve moje
Ostalo je u rukama
Tvojim

Ne zovi me vise
Mostova nema
Nas vise biti nece
Buducnost je prosla
Samo u proslosti
Ostala je dusa

Ne zovi me vise
Samo cu teze
Moranjem da trajem
I da budem maska
Uzaludnom svetu

Ne zovi me vise
Kidace me zelje
Nemogucih htenja
Da se vratim tamo
Gde me vise nema

Ne zovi me vise
Gradim privid mira
Skupljam mrve Sunca
Za buduce dane
Dok ne dodje konacnost
Ovencana krajem

Kisa

Kisa

Kada kisa pada,obuzme me zelja
Da nestanem u pogledu tvome
Utociste moje,dodiri od meda
Ruke tvoje uteha i sreca

Ali tebe nema odnelo te jutro
U daljine neke i od mene skriva
Odjekuju reci,nasla si me u
Pogresno vreme
Trazila te nisam i za to sam kriva

Kada kisa pada,isplivaju tuge
Bujica od misli samo tebi nosi
Gde god da si sada znas da zelja ziva
Zaborav cika,godinama prkosi

Kada kisa pada,samo bi da cutim
I da pustim kapljice od snova
Da crtaju tebe na prozorskom oknu
Docaraju dane kada smo se sreli
Zavoleli ludo,mada nismo hteli

Zato kiso padaj,sakrij ovu tugu
Vratice se snovi,dodiri od meda
Premostiti daljine, ruke nasmejane
I na mome nebu nacrtati dugu.

Jorgovan

Beze mi misli
Rasipaju se ko perle
Kad ogrlica pukne
Pa ih skupljam ko
Najveca blaga
Oprezno i nezno
Prebiram po njima
Ovu hocu,ovu necu
Saberm na dlanu
Sta od njih ostalo je
Iz svake ko miris jorgovana
Kad u uspomene udje
Gledaju me samo
Crne oci tvoje

Drskost

  • Nedostajes…svaki dan.Srce se drznulo da gaji nedostajanje…ako i to je vrsta ljubavi.
    Da obznanim svetu rekao bi sram te bilo,nemas pravo na to.Kao da je moguce
    zabraniti,ljubav ima sopstvenu logiku. Ova moja, tvrdoglava i uporna,tera svoje ne odustaje. Ipak je postena ne trazi nista,mozda zato jeste vredna postojanja.
    Pripada meni u potpunosti,puni mi glavu sarenim mislima i snovima ,crta mastom
    citav jedan sasvim novi svet u kom krijem ogoljenu dusu.
    Ne brini nece te dotaci i povrediti,cuvaju te neke druge ruke potpuno nesvesne da mi cesto u misli dolutas.

Zene

Komplikovano bice…samo par dana u mesecu u miru sa sobom i sa svetom…taj mir diktiraju hormoni… PMS svaka treca ko tempirana bomba u tih nekoliko dana nevalja ni bogu ni narodu…jede ko tri drvosece, stomak ko u zabe,cipele moraju biti 3 broja vece jer noge oticu raspolozenje je spasavaj se ko moze… te bi plakala ,te se smejala te vristala…okolina odmahne rukom ma PMS.
Iz PMS a u ciklus onda pazi sta obuci svetlu garderobu niposto,nigde bez rezervnog vesa i dzaka ulozaka i tampona,kao i analgetika jer stomak zna i da boli ko djavo. Pazi kako ces sesti a kako ustati i nimalo ne licimo na one manekeke iz reklame koje lete i skakucu na krilcima ulozaka.
Sta mi je danas ciklus prosao nisam u PMSu?Koji mi je moj?Pa ovulacija i to je proces u organizmu koji diktira zensko raspolozenje nezavisno od nje same.
Posle olavcije ili si trudna ili nisi, ako nisi
eto 3 do 4 dana mira sa hormonima i sa sobom o onda novi krug zaba zena.
Ako si trudna strefio te najveci blagoslov,nije bitno sto ces neko vreme povracati,koza biti rastehnuta na vrljiku,biti velika ko kuca i biti u nekom kako kazu drugom stanju,bravo bices mama i spoznati najvecu srecu kroz bolove kao da ti sve kosti lome.
Aj mama povuci torbu pelena,u prvim danima i torbu ulozaka i osecaj se ko protocni bojler jer curi na sve strane,mleko i jos po nesto,a i hodaces normalno za jedno mesc dana.
Opravljenoj mladoj mami se vraca PMS,ciklus,ovulacija,te bi se smejala te plakala i jos koja beba.
Porastose bebe potrosise se PMS-ovi ciklusi i ovulacije.
Eto nam ga klimaks drma gore nego pubertet,te zimoca,te ladnoca te Sibir,te vrucina pa Sahara sve u tri miinuta.
Bolucka ovde bolucka onde i pocinje da boli,lekar odmahuje rukom ma klimaks…neluce vam se hormoni gospodjo vise i prepise kojekakve pilule od kojih pocinjem da licim na nosoroga i odbijam da ih konzumiram i pustam da bolucka ovde i onde.
To je skriveni zivot zene koji svaka od nas precutno razume i nosi i koji je za ostatak sveta potpuno nevidljiv.
Ne sprecava nas da budemo majke,sestre,kceri,bake,uspesne poslovne zene…masmejane,sockane,na visokim stiklama ili u farmericama da se nosimo sa zubicima,ruckovima, ajvarima reformama u obliku torte, ljuomorama,ljubavima, rasparnim carapama ili na celu neke velike fabricetine.
I sta zelimo i cemu sve ovo,samo malo razumevanja muska polovino sveta i da bar delimicno znate odgovor kad se zapitate sta joj je.Jer zena stoji na vratima zivota i treba joj dostojanstvo cuvati ostalo ce sama jer moze iz inata, ljubavi ili nekog receg razloga…samo je nediraj do traje PMS.

Nestvarnost

Rekao si jednom,,Mastaj draga to niko zabraniti nemoze,,Evo ceo jedan zivot u grudima nosim.
Peskovite plaze,mirise procvale lipe,dodir usana lagan kao krlo leptira,pogled od ljubavi satkan.Tebe prepletenog kroz svakodnevice i snove..Sve je tu masta i java,i ova praznina sto si daleko i nisi mi nista a to isto nista,u stvari je sve…a opet radost postojanja tebe i duse tvoje,radost nista koje imam.I vracaju se reci nasla si me u pogresno vreme,al’ bila neodoljiva u ocima mojim.I shvatim da me nosi ljubav bezuslovna,ljubav koja ne trazi nista i ne ocekuje nista…dovoljno je da mi osmeh na lice nacrta i pusti misli da te opet od nestvarnosti stvore

Lak

Kradja

Ukrao si neznost i snove,ukrao si dodire i osmehe.
Nemam vise sigurnost, tvog zagrljaja,ni jutra puna nade.
Dovoljno je bilo samo da se pogledi sretnu
i da znam da sam tamo u zenicama tvojim,tamo gde mi je mesto.
Znao si satima da pricas a ja plovim sedmim nebom srecna sto mogu da te slusam…a ko te ne bi slusao kad divne price pricas i to si ukrao
Ukrao si dane pune lakoce,pune Sunca , dane u kojima smo bili ti i ja svet za sebe.
Ukrao si trenutke kad moja ruka na tvom obrazu pociva i daje vecnost ljubavi koju smo ziveli.
Ukrao si mene mladu u mislima tvojim i darovao mi godine koje koje nosila nisam.
Ukrao si sebe od mene…ali i ovako pokradena i dalje cekam da mi vratis noci jednom davno obecane.

Vecera

Vecera
Biram crvenu haljinu i kraičkom oka posmatram sto postavljen za dvoje.
Na stolu je stoljnjak cuvan za specijalne prilike,
caše za šampanjac i hrana spremana sa toliko želje i strasti kao da život od toga zavisi.
Dok u ogledalu analiziram sopstveni lik i brojim bore koje su ispisale na mom licu sve strahove i srece,sve poraze i pobede…vec cujem tvoj glas…,,lepa si nemenjaj nista,svaku ti boru volim jer znam kad ih je život pisao,,
Pogled mi tone u ocima crnim ko gar,ocima koje mi znače sva blaga ovog sveta.
Srce mi na mesto dodje samo dok te gledam kako sediš u toj stolici zadovoljan i svoj, toliko siguran da se nalazis tacno tamo gde treba.
Glas ti je mekan i zabodljiv,dva veka bih mogla da te slušam ne bi bilo dosta.
,,Sećaš li se kad sam one noći poslednji dinar tamburašima dao,da mi do iznemoglosti sviraju,,Oči jedne žene “dok si me gledala
u čudu i mislila blago onoj koju voli.
Bila si tek devojčurak koji mi je dušu zarobio dok po zemlji hodim,ta noć je vodilja mog života,noć koju pamtim po tome sediš izmedju brbljivih drugarca kao da si tu slučajno pala.
I vidim da tu ne pripadaš sa licem deteta i očima koje kriju svu mudrost ovog sveta”
Sećaš li se…i već negde u daljini glas ti se gubi
dok tromo sedam na stolicu i gledam u hladnu večeru i šampanjac…i varćam se u stvarnost.
A radije bi ostala u moru uspmena na vreme kad sam mogla da budem i smešna i šašava i nedgovorna i divlja i tuzna i nerazumljiva ostatku sveta i baš zbog toga voljena bila.
Na vreme kad nisam sputavana nit morala da se prilagodjavam aršinima i nornama već silobodna da volim onako kako mi srce nalaze.
Zato živeo ti meni dragi,a ja ću zarad uspomena i ljubavi koja istrajava nastaviti da spremam večere za dvoje, na koje nećeš nikad više doći.