Horoskop za sve znakove 15.06.-22.06.

OVAN:Dobri izgledi za honorarni posao i vanredni prihod.Kupujete nešto skupo.Dvoumite se izmedju dve dobre prilike.Blizanci ili Vodolija.Obe su dobre.Zdravlje dobro.

BIK:Tenzije na poslu su se smirile ali nisu prestale.Samo ste ih odložili za kasnije.Izbegavajte nelegalne poslove i prihvatite pomoć partnera.Agresivnost u ljubavi vas malo udaljava jer vaš ego nije navikao da popušta.Moraćete malo da popustite.Zdravlje žlezde i grlo proverite.

BLIZANCI:Više se angažujete na poslu jer lenjost vas vraća unazad.Tražite da se udružite sa prijateljem u poslu.Uspećete u tome.Zdravlje lagana prehlada.

RAK: Naglašeno ste aktivni i trudite se da sve svoje i tudje zahteve ispunite na vreme.Finansije se popravljaju.Ljubav kao da se uspavala dajte više pažnje partneru.Zdravlje malaksalost i umor ,kontrola krvi.

LAV:Na poslu je i dalje napeto i neizvesno.Agresijom ništa ne postižete samo odlazete rešenje.Smirite se.Nije sve tako crno.Ljubav je na ivici pucanja,potrudite se da baš sve ne upropastite.Zdravlje ,stradaju vam nervi i kontrola alergija.

DEVICA:Nastavak dobrog perioda u poslu.Nagrade stižu kao i novac.Zadovoljni ste ali nikada dovoljno jer vas opet brige muče.Prolaznog je karaktera.Ljubav je uzbudljiva ali tajna i to vas plaši i nervira.Volite sve da izvedete na čistac.Zdravlje ,anemija i problemi sa stomakom.

VAGA:Posao je u zastoju ali počinju da se javljaju nove prilike na koje niste računali.Dobro je za vas.Ljubav,nastavljate sa hladnim odnosima ali to ni vas više ne umiruje.Više se angažujte oko svog partnera ili sebe.Zdravlje narušeno zbog loše psihičke situacije.Manje uzimajte lekova.

ŠKORPIJA:Posao,dvoumite se oko nekih pitanja ali i oko poverenja u poslu.Nikome ne verujete i zatvorili ste se.Više poverenja i više rizika daće bolje rezultate.Ljubav ,prepustili ste sve vremenu i ne želite više da utičete na svoja osećanja.Tražite od partnera konkretne akcije.Zdravlje,nastavlja se period infekcija ali i zamor.Krvni sudovi su problem.

STRELAC:Dobar period u poslu se nastavlja.Zadovoljni ste postignutim i ne treba sada tražiti nešto novo dok se staro ne okonča.Vrlo ste uspešni.Ljubav,pomalo ste odsutni od partnera ali to radite namerno da bi videli reakciju.Nemojte da to predugo traje.Zdravlje dobro sa malim stomačnim problemima.

JARAC:Posao ide malo otežano ove nedelje ali sve će se smiriti do kraja juna.Neko vam nudi nove poslove ali to nije povoljno za vas.Ljubav,trenutno se ništa ne menja kod vas jer tinja stara strast.Vi čekate svoju ljubav.Zdravlje,preterani zamor može dovesti do nekih novih tegoba.Odmor.

VODOLIJA:Posao,period smirenja i pomirenja sa poslodavcima.Konačno ćete naći svoj mir jer ste izvojevali svoje ideje.To je dobro trenutno.Ljubav,i dalje sumnjate u partnera i ne verujete mu samo nemate nikakav konkretan razlog.Opustite se.Zdravlje,kicma je problem u ovom periodu.

RIBA:Posao polako ali sigurno počinje da se razvija po vašim planovima.Sporo ali sve dostižno do kraja juna.Ljubav,strasti vas obuzimaju ,pa sumnje,partner vas ne razume dovoljno ali sve se to sredjuje do kraja juna.Zdravlje,dobro ali umor i alergije čine svoje.Pregledajte se.

Čovječe, ja ne volim tebe

Razmišljam o ljubavi, toj uzvišenoj emociji, koja je inspiracija umjetniku a motiv običnom čovjeku. Razmišljam i shvatam da smo u velikoj zabludi misleći da volimo nekoga, da volimo čovjeka. Ne.
Mi, ustvari, volimo tragove koje taj neko ostavlja, volimo otiske, osjećaje, uspomene… Volimo svoj odraz u njegovim očima, radost kojom nas gleda, miris tijela, boju glasa kojom govori o ljubavi… Volimo mu ožiljke, način na koji drži cigaretu i smije se… Volimo psovku, odlučnost dok nas ljubi, madeže na leđima i djetinjstvo koje nam je prepričao… Njegovu kožu ispod svog dlana, ruku oko struka, svoju kosu na njegovom ramenu, trag parfema, uzrečicu i stisak ruke… Volimo što u njemu imamo publiku za predstavu bez maske, sebe sretnu pored njega i sa njim, mir koji nam unosi i nemir koji ponekad stvori. Volimo način na koji ignoriše naše besmislene primjedbe i spremnost da nas umiri kada vidi da nam to treba. Volimo osjećaj pripadnosti, sigurnosti i želje, kao i onu misao da smo stvoreni za njegov zagrljaj i da smo se cijeli život tražili i sreli.
Zaista, to nije samo ljubav prema čovjeku, to je mnogo više i mogo ljepše, i o tome smo ovisni kao o zraku i vodi.

Moje pusto ostrvo je moja oaza

Život je rijeka od suze i osmijeha, od istine i laži, od jeste ili nije, od neću i moram…
Nekad plovimo, nekada ronimo, nekada nas nose struje… Na koji god način da se spuštamo do ušća zivota, bitno je da u tom talasanju prepoznamo svoje ostrvo, oazu na kojoj se oporavljamo išibani valovima, umornih ruku od plivanja, na kojem vrijeme stoji, zakoni ne vaze i postoji samo ono čega nam je duša željna, samo za nas da se okrijepimo…
Tu se ne živi nego u život vraća, ne razmišlja o prošlosti nego stvaraju uspomene, ne planira budućnost nego obnavlja snaga za nju… Pusto je od drugih ljudi i radoznalih pogleda, od maski i sujeta, od zahtjeva i moranja… Tu sebe podsjetiš ko si, bez puno pitanja i odgovora, sve iz duše izvadiš i složiš kako treba i vratiš na svoje mjesto, zaliječiš rane a ožiljke ljubis da ne bole…
Čvrsto stisneš šaku pijeska u želji da sa sobom poneseš njegov dio, ali pijesak zrno po zrno isklizne iz ruke prije nego opet u vodu zakoračiš… Jer, to je sigurnost da ćeš se opet vratiti na to mjesto gdje ogledala nema a tvoj odraz je u svemu u šta pogledaš, vidiš svaku svoju manu ali je ne kriješ i ne stidiš se nje… Jer, zašto bi, samo tu si ono što jesi, a u rijeci si samo plivač…
Tu osluškuješ sebe i to koliko si sretan, raspustiš misli da idu gdje žele, dozvoliš sebi da se razotkriješ… i ništa drugo nije važno…
Nekom je oaza ljubav, nekom muzika, prijatelji, knjiga… ili neki hobi… Samo je važno da je imate bez potrebe da je objašnjavate, jer vjerujte mi, svako ima neku svoju…

Šta zračiš to i privlačiš…

Svakodnevno slušam kako život šamara, gazi, lomi, podmeće noge… Kome, je li nama…? Pitam se da li ja uopste živim, jer meni život ne radi ništa od toga. Možda i radi ali ja to tako ne vidim. Ja ga živim, pa kad se “život” frontalno zaleti na mene, ja taj udar amortizujem osmjehom, potražim i nadjem razloge tom napadu, razumijem i prihvatim. Nekad izvucem pouku, nekad deblji kraj, ali znam jedno, to nam ne radi život, nego ljudi. Imamo velika i čvrsta očekivanja, pa što smo tvrdji i čvršći, lakše pucamo. Sve uz prasak od kojeg uši zagluše i gelere koji rane one koji su nam bliski. Skloni smo da druge okrivimo za svoj lom a gdje smo mi? Šta iz nas je probudilo u njima potrebu da nas slome, razočaraju, ostave… Jesmo li tome doprinijeli? Jesmo, jer smo ih svjesno ili nesvjesno izazvali, pomjerili…
Koliko god da smo nervozni i teški, susret sa djetecom i dobrotom koju emituju, omekša nas i oplemeni. Jer djeca su iskrena i mila i iz nas izvuku osmijeh ili blagi dodir po kosi. Zašto onda drugačije reagujemo na ljude i oni na nas? Zato što jedni u drugima budimo zavist, ljubomoru, zlobu. Zato se i zadovoljimo samo sa jednim prijateljem. Jer nismo iskreni prema ljudima, pa ih mjereći o vlastiti aršin, smatramo neiskrenima. Vidite, ako ćemo priznati sebi, u korijenu svakog našeg loma i razočarenja, stojimo mi lično, i to po onoj izreci “šta zračiš to i privlačiš.”

Četrdesete, dobro mi došle…

Kako kaže Meša Selimović “Četrdeset mi je godina, ružno doba. Čovjek je još mlad da bi imao želja, a već star da ih ostvari.”
U mojih 40 je stalo mnogo toga. Razvijem te filmove pred očima i, kada se okrenem i pogledam iza sebe, ima tu svega. Od radosti i tuge, do oduševljenja i razočarenja, izgubljenih borbi i do ihenih ratova. Na nešto sam ponosna, na nešto i nisam baš, ali za sve ovo vrijeme, ništa ne bih mijenjala. Imam mnogo, hvala Bogu na svemu.
Kažu da te četrdesete sa sobom nose novu dimenziju života i pogleda na svijet, da tada tek počinjemo da živimo a do tada smo samo istraživali. Kada o tome razmišljam na taj način, pomalo ih se i plašim. Izgleda da sa njima čovjek dobije neko samopouzdanje, pa mu se učini da prepreke ne postoje. I to je ok, ako se ne javi i prepotentnost, ne poraste ego i uzoholimo se.
Osluškujem se, i vidim da nisam imuna, da sam samo čovjek, a čovjek je grešnik. Nadam se da sam dovoljno trezvena da na vrijeme uočim ove nepoželjne nus pojave četrdesetih, da ću, u slučaju potrebe, biti u stanju da sebi uspostavim i dijagnozu i terapiju. Nadam se da ću vrijeme koje je ispred mene (a samo Bog Uzvišeni zna koliko je to), znati da iskoristim a da ne povrijedim, da ugodim sebi a ne oštetim druge, da budem bolja podrška a sebi manja žrtva, da se radujem suncu i njegovoj toplini po cijenu opekotina, da više slušam sebe a manje tudja očekivanja i da volim što volim. Imam i snova i želja za tri života a i odlučnosti i samopouzdanja da ih ostvarim.
Za razliku od Meše, ja bih rekla: Četrdesete, dobro mi došle i vas ću da volim.

Loše vijesti i vijesnici

Htjeli mi to ili ne, ljude pamtimo po emociji koju su u nama izazvali. Nekako, naša duša memoriše da li nam unose nemir, umiruju, rastužuju ili uveseljavaju…
Jasno je da život nije zabavni park i da razni susreti na nas različito utiču, ali ne razumijem ljude koji požure da prenesu lošu vijest.
Sigurno imate i vi, u svom okruženju, one koji će vam prvi saopštiti da je neko umro, ostao bez posla, razveo se, imao udes, odustao od studiranja… I to sve, onako, kao da hvataju muštuluk (kako mi u Bosni kažemo za dar koji se daje donosiocu lijepih vijesti), senzacionalno, pomalo sa lažnim saosjećanjem, bez povoda i bez uvoda. Od tih ljudi necete cuti da se neko zaposlio, zaljubio, otputovao… Ne, samo loše vijesti.
Razumijem da se i te stvari moraju reći nekom ko može pomoći, ako je nešto u fazi u kojoj se nesto može učiniti, popraviti, spasiti… Ali, samo kao činjenicu koja će u nekom izazvati tegobu, nemojte prenositi. Zasto bi ste? Zar da vas ljudi pamte po lošim vijestima, da vas njihova duša doživljava kao nekog ko je uznemiri…? Pa i ako se nešto mora reći, neka to bude iz čiste potrebe da se neko o tome obavijesti, to sa puno obzira, pomalo ublaženo. Nekad čak i u formi nagovještaja, biće dovoljno.

Kada masku skineš, ko si?

Noć je vrijeme kad ostajemo sami sa sobom, kad zatvaramo vrata svoja četiri zida i spušta se zavjesa.
Skinućemo kostim, odložiti masku i stati pred ogledalo. Koga vidite u svom odrazu, prepoznajete li se… Možete li doprijeti do duše i njenih odaja ili ćete se zadržati samo na staklastom pogledu blijedog lica…Smijete li postaviti sebi pitanja, jeste li sretni, šta ćete sutra, imate li plan, volite li…
Je li vam dosta pozorišta i filma… Je li vam dosta sporedne uloge u sopstvenom životu…
Noć je, budite iskreni, jer vas niko čuti neće, osim vas samih. Ako ćete nešto promijeniti, vrijeme je, ako nećete, imate pravo.
Samo se ne lažite, do sutra. A sutra opet masku i kostim, zavjesa samo što se nije podigla.

Bitka protiv Ljubavi

Od kada znam za sebe, čini mi se jača sam od svake prepreke, pa je preskočim, problemu nadjem rjesenje, neprijatnost opravdam… Sve racionalno i argumentovano, crno na bijelo… Imam i jak ego, koliko god da se borim protiv njega, nekad ispliva i porazi me.
I sve je to tako, dok se ne sukobimo Ljubav i Ja, dok me ona ne izazove na megdan. Izadjem ja, naoružana do zuba Ponosom, Dostojanstvom, Inatom i Osvetom. Poželim da je pregazim, da zapamti dan kad mi se u srce uselila, da ja zapamtim kad sam je pogužvala i odrekla je se. Napadamo je, udaramo i gazimo, a ona se stidljivo ali opet odlučno, brani. Čeka da posustanemo, pa nam liječi rane koje smo u boju protiv nje dobili. Mazi ožiljke, sa puno razumijevanja pogne glavu, ali ne odustaje. Čeka da mene i moje saveznike prodje bijes, da shvatimo da je nepobjediva. Otimam se, ali potpišem predaju, oprostim i zagrlim…
A Ljubav, ona mi uzvrati i pokaže da nisam pogriješila, da je dobro što su Ponos i Inat izgubili bitku. Jer, Bože, da je izgubila Ljubav, zar najveći gubitnik ne bih bila ja? Kad je ljubav jaka, ni najjača oluja joj ne može ništa, a kada je krhka, pomete je i najblaži povjetarac. Ili, kako reče jedan poznati kant autor, ljubav možda ne pobjedjuje, ali je zato, nepobjediva.