Odustajanje

Novo osećanje neprepoznatljiva daha
Mojm dusom rominja
Vladala je bura,oseka i plima
Osmeh ili suza od jutra do sutra
Čekalo je tebe sve što mene diše
Dok mesečinu slutim, sve nestalo je
I nečeka više

Sad se pitam ko sam i da li sam kriva
Da li zivot ume ovako da traje
ili tako mora ,moja želja živa
čekanjem se skamenila i odustala je

Kotrljaju dani jedan drugom tudji
Danas moje veče nepoznaje
Nista ne talasa i ko da počiva
Sve sto damarima novu snagu daje

Odustajanjem vladam ko sa prijateljem
Pustila sam ruke nekad pune nade
Da se ulogore u početak novi
I čekaju smiraj nekadasnjih snova
Nisam vise ista postala sam neka sebi
tudja sasvim nova .

Ne zovi

Ne zovi

Ne zovi me vise
Olovnim korakom mucim dan
Da prodje
Donese olaksanje
U snu da prezivim

Ne zovi me vise
Tamo sam gde moram
Natrag nemogu
Iako ljubav vekovna
Jos u meni zivi,jer
Sve moje
Ostalo je u rukama
Tvojim

Ne zovi me vise
Mostova nema
Nas vise biti nece
Buducnost je prosla
Samo u proslosti
Ostala je dusa

Ne zovi me vise
Samo cu teze
Moranjem da trajem
I da budem maska
Uzaludnom svetu

Ne zovi me vise
Kidace me zelje
Nemogucih htenja
Da se vratim tamo
Gde me vise nema

Ne zovi me vise
Gradim privid mira
Skupljam mrve Sunca
Za buduce dane
Dok ne dodje konacnost
Ovencana krajem

Jorgovan

Beze mi misli
Rasipaju se ko perle
Kad ogrlica pukne
Pa ih skupljam ko
Najveca blaga
Oprezno i nezno
Prebiram po njima
Ovu hocu,ovu necu
Saberm na dlanu
Sta od njih ostalo je
Iz svake ko miris jorgovana
Kad u uspomene udje
Gledaju me samo
Crne oci tvoje

Neko sam

Dokon sam Boze, al sta se moze
Volim da cimam te dobre ljude,
Glad za sarkazmom moram utolit’
A ovi oko mene, kako im bude.

Al’ znaju svi da glasnine to su,
I da nisam los toliko, ljudi moji,
Imidz zlocka odrzavat’ moram
Jer mi odijelo dobrice ne stoji.

I tako nam dani prolaze skupa,
Ja njih bocnem, oni mi vrate
Imam i fanove koji mi klicu
I sve sto napisem oni prate.

Pokusavam cesto otici odavde
Al’ me sila neka nazad povuce,
Oduvijek tu, a opet sam novi,
Izas’o u petak, vratio se juce.

Ne zelim priznat’ da volim te ljude
Koji se ovdje smiju i placu,
Malo ih zekim, ljutim i cimam
Znam da ce uzvratit’, al moji su, sta cu.

Ljuljaska

Upleti mi zvezde u kosu
I pusti me da sanjam
Neke svetove nove
Da budem ljubav
Od iskona do
Noći ove

Dozvoli da ljuljaska budem
Da njisem maštu
Kroz vekove,svemire
I nebesku baštu

Pusti mesec da mi priča
Sve što može znati
Stari je to lisac
Ume sreću da vrati

Pusti živote,pusti
Da budem želja, sreća i mašta
Jer sam,samo žena
Rođena da voli,ljubi i prašta…

B.J.

NADA

Hvala ti za dugu
što nacrtao si onoga dana
kad lile su hladne kiše.
Hvala ti za osmeh
što vratio si
i rekao:,,Ma ne treba ti ništa više.”

Hvala ti za svetlo
dok nada mnom je bila tama.
Sad osećam da bdiš,
osećam da nisam sama.

Hvala ti za hrabrost
onda kad je strah lomio kosti.
Hvala ti za svaku reč
satkanu od meda i milosti.

Hvala ti za ljubav, nežnost i sjaj.
Ti si početak moga dana,
moje trajanje
i moj kraj.

Aida Molka

Odraz

Tu sam, oduvijek sam tu,
u kopreni misli, u odaji srca,
u želji zagrljaja…
U tebi, u tvom pogledu, u uzdahu
i posljednoj misli pred spavanje…
Tvoje sam sunce
i suza koja se niodkuda stvori,
i vjera i nada i obećanje…
Ti moj si u ogledalu odraz,
tvoje me srce živom čini…
Moja si krila, želja i snaga,
i prvi osmijeh u svitanje.

Vatre

 

Vatre

Eh,kakve su vatre
Kolale venama mojim
Kad prepoznah sebe
U ocima tvojim
Gorela je dusa
Zeravicom zelje
Mastalo je srce
Zauvek ce biti

Slutile mi oci tvoje
Kud putovace prsti
Moja stvarnost
Tobom opcinjena
Cekala je zvezde
Da u zagrljaju
Smiraj iskri nadje

Volela te stvarnost
Mastom prepletena
Gorele su noci
Vinom obojene
Zaspalo bi telo
Uz nagovestaj zore
Cekajuci jutro
Da me tvojom zove

Sad po pepelu saram
Cekajuci dugo
Da me opet nadjes
Makar i na tren
Da ocima kazes
Opet si kraj mene
Nisam izgubljen.

Pjesma ocu

Kad zatvorim oči, plovim ka djetinjstvu,
Pa u travi, vidim, jagode mi bereš,
Ispod stare kruške, u debelom hladu
Pa me zoveš tebi u krilo da sjedem.

Gledaš na kog’ ličim, na tebe il’ majku,
Zaštitničkom rukom kosu moju maziš
Pa pogledom toplim koji osmijeh skriva
Na mom dječ'jem licu svoje crte tražiš.

Pa me učiš pjesme, učiš me da pišem,
Kako da kroz život širim svoja krila,
Sigurna sam, oče, da bez tvoje ruke,
Ovo što sam danas, nikad ne bih bila.

Sad ti kosa sijeda, povijena leđa,
Ali znam da i sad ti za mene dišeš,
Pa sada sa mojih četrdeset ljeta,
Želim reći “hvala” pa ti pjesmu pišem.

Hvala ti što čvrsto sad na zemlji stojim,
Što znam od dobrote zlo ja da razlučim,
Kako širit’ krila, ka životu letjet’
Sada svoju djecu ja o tome učim.

Zlata

Kise

  • Nisam nikada volela kise i miris tuge sto sa sobom nose ,osecaj mokre,pokisle kose ….jesenje rastanke i daljine koje dele …..cudo ali doslo je vreme pocele su da me vesele… Jesenje kise ,i noge bose tvoji prsti u mojoj kosi i miris ljubavi koji mi donosi ….ono sto nekad od srece nas deli cesto nas kasnije razveseli….mozda pametniji ,mozda zreli a mozda smo samo bas tako hteli …..